У знак сећања на почетак Другог српског устанка 23. априла 1815. године данас је у Војној гимназији обележен Дан Војске Србије. Војска Србије 23. април обележава као свој дан од 2012. године, док се пре тога као Дан војске славио 15. фебруар, у знак сећања на 1804. године и почетак Првог српског устанка, као и на 1835. годину када је усвојен Сретењски устав.

Tor 23.04., на Цвети, 1815. године, у Такову, на скупу виђенијих старешина донета је одлука о почетку Другог српског устанка за ослобођење Србије од турске власти. Други српски устанак представља другу фазу Српске револуције протим Отоманске империје. После неуспеха Првог српског устанка Турци су наставили са дахијским начином владавине, насиљем, националним угњетавањем, економском експлоатацијом и прогоном, услед чега су многе српске породице избегле у Срем и Банат те је због токве ситуације избило неколико мањих буна, а потом је подигнут и устанак. Оружане борбе су трајале око 4 месеца и након извојеваних бројних великих победа 25. октобра 1815. године дошло је до преговорора и закључивања усменог договора између Али-Паше и Милоша Обреновића. Други српски устанак је резултирао позитивним исходиштем на дуге стазе. Иницијално он представља војни сегмент српске историје, али у каснијем периоду су уследиле дипломатске и политичке активности, које су довеле да се Србија ослободи врховне турске власти те Други српски устанак на одређеии начин представља темељ за стварање српске државе односно српске војске. Договор који је после краћих сукоба постигао Милош Обреновић означио је почетак дуготрајне борбе за стварање модерне српске државе, прво аутономне, а затим и независе државе са пуним ингеренцијама и међународно-правним субјективитетом на Берлинском конгресу 1878. године. Као продукт самоста/жости срлске државе услсдило је стварање стајаће војске и установљаваље Гарде, од 76 младића који су „ио стасу и угледу" бирани из иајбол»их сеоских кућа.

Како је стварање стајаће војске, од најпре „уписника", а касније „солдата", прошло неопажено од Порте, Народна скупштина је озваничила назив „солдати". Уводе се први регруги, који су остајали у војсци десет i одина, имајући у виду да им рок службе није био одређен. Стајаћа војска живела је у касарнама и примала плату. Установљене су униформе, односно „мундири".

Српска војска настала је из устаничких чета, из народа који се латио оружја да би изборио своју слободу. Ту леже кореии дубоке повезаности нашег народа и наше војске.