Наши матуранти, ученици четвртог разреда 49. класе Војне гимназије наставили су данас обилазак културних и историјских знаменитости у Републици Грчкој посетом Српском војничком гробљу у Солуну.

Српско војничко гробље подигнуто је на месту где се налазила Централна пољска болница српске војске током Првог светског рата, у чијој близини су сахрањивани преминули војници. Изграђено је као јединствена меморијална целина на површини око 10.000 m². Састоји се од Маузолеја површине 600 m² (који чине капела и крипта) и гробница на отвореном простору.

Идеја о градњи гробља је настала после Првог светског рата, у намери да се остаци погинулих српских војника, који су сахрањивани на бројним импровизованим (тзв. „пуковским“) гробљима дуж линије фронта, ексхумирају и заједно похране на Зејтинлику. Са припремама је започето током 1926. године, када је радна група, на челу са Савом Михаиловићем, почела да врши ексхумације тела. Исте године је спроведен и конкурс за идејно решење објекта на коме је прихваћен нацрт архитекте Александра Васића, који је касније уобличио архитекта Никола Краснов. Радови на изградњи обављени су у периоду 1933-1936. године, под руководством архитекте Будимира Христодула. Гробље је свечано освећено 11. новембра 1936. године, на Дан примирја у Првом светском рату. За време Другог светског рата, претрпело је знатна оштећења, која су санирана током 1969. и 1977. године.

Са више од 7.300 сахрањених војника, Српско војничко гробље је друго по величини (после Француског) на Зејтинлику. У крипти Маузолеја су похрањени остаци 5.580 војника, док на отвореном простору има 1.440 појединачних гробница, распоређених у десет парцела. Поред тога, на засебној парцели постоје и две заједничке гробнице. У првој је сахрањено 78 непознатих српских војника са Солунског фронта, а у другој 217 српских војника-заробљеника из Цариграда. Такође, на истом простору се налази и тзв. „Партизанско гробље“ са остацима 250 југословенска војника који су, као заробљеници, страдали приликом торпедовања брода „Хелена Каванариота“ крајем маја 1941. године.

Брига о чувању гробља донедавно је била поверена породици Михаиловић, која је то чинила кроз три генерације - Саво, Ђуро и Ђорђе. А данас нас је срдачно дочекала госпођа Олга Тасић, која нам је испичала све појединости и детаље о Српском војничком гробљу од његовог настанка и изградње до данашњег изгледа.

У протеклим годинама извршена је комплексна конзервација и рестаурација оригиналних регистара сахрањених на солунском војном гробљу из Првог светског рата на Зејтинлику. Израђен је дигитални запис свих сахрањених, како би њихово претраживање било олакшано потомцима и свим истраживачима. Такође су израђене и реплике књига регистара, које су постaвљене на Зејтинлику.

У другом делу дана посетили смо манастире Метеоре: Варлаам и Свети Стефан. Манастири Метеори налазе се у близини града Каломбака, у западној Тесалији. Ови манастири изграђени на стенама, велика су православна светиња. Први испосници су се подвизавали на овим високим стенама још почетком 10. века, али су први манастири подигнути у 14. веку, кад су Срби владали Тесалијом. Метеори су и на списку културне баштине УНЕСКО.

Метеори заиста чудесно изгледају, на сред плодне и питоме Тесалијске равнице уздижу се огромне камене стене на којима су манастири. Некада их је било око тридесетак, а сада је остало шест манастира и то: Светог Николе, Свете Варваре, Варлаам, Преображенски манастир (Велики Метеор), Свете Тројице и манастир Св. Стефана (једини женски манастир).

Невероватно је како су зидани манастири, на неприступачним стенама, до којих никаквог пута није било, него је све из долине довлачено у мрежама – корпама. Пут до манастира направљен је у 20. веку. Ово чудесно место је названо Метеори, од грчког Μετέωρα, што би у слободном преводу значило: стубови неба, лебдеће камење; о небо окачено камење.

Наредног дана обилазак наставаљамо посетом Крфу – Српској кући, острву Видо, споменику српским војницима у Гувији, а затим путујемо даље у циљу обиласка осталих културних и историјских знаменитости Републике Грчке.

Уз прегршт лепих успомена и нових сазнања, озарени славном историјом српске војске и оплемењени храброшћу српских војника и родољуба, духовно окрепљени и морално оснажени, наши матуранти са радошћу ишчекују нове авантуре.