Ученици треће класе Војне гимназије окупили су се данас у просторијама интерната и школске зграде Војне гимназије, како би обележели пола века од почетка школовања у нашој школи.

Ова класа свој војнички пут започела је у клупама Војне гимназије још давне 1972. године, а број окупљених данас, изрази на њиховим лицима, осмеси, загрљаји, јасно су показали колико им Војна гимназија значи и каква су пријатељства ту рођена.

Обраћаујући се присутнима, начелник Војне гимназије капетан бојног брода Мирослав Ћитић изразио је велико задовољство што се наши бивши ученици увек радо враћају установи у којој су започели своје велике војничке каријере, али, пре свега, установи у којој су стасали у часне људе, који су, ма где год били, проносили име Војне гимназије и по њој били препознатљиви у системима одбране, а и шире, свих република некадашње Југославије.

- Војна гимназија ће заувек бити ваш дом, ваша имена заувек су уписана у историју ове еминентне образовне установе. Хвала вам што сте данас овде, хвала вам што не заборављате Војну гимназију и што негујете традицију окупљања и показујете да је ово више од школе, да смо сви ми једна породица – рекао је капетан бојног брода Ћитић.

У име треће класе присутнима се обратио господин Милутин Степановић, који је школовање у Војној гимназији завршио као први у рангу. Говорећи о периоду проведеном у школи, заједно са свим присутнима присетио се и споменуо све запослене и све другаре, а посебно оне који су, нажалост, преминули.

Говор господина Винка Пејића, који је посвећен начелнику треће класе, пуковнику у пензији Лазару Петронијевићу, преминулом 2019. године, пробудио је емоције код свих присутних.

-  Он није био само наш начелник класе, већ много више од тога. Он је био, кад је требало, и наш отац и мајка, и наш васпитач и наш официр, и наш музичар, и наш друг, и наш пријатељ. Ми, дечаци, одвојени од породица смо код њега и у њему могли пронаћи готово све што нам је требало – рекао је господин Пејић, а посебну емоцију изазвало је присуство сина и ћерке пуковника Петронијевића.

Емотивне речи господин Пејић посветио је и преминулом наставнику физичке културе и великом атлетском шампиону Ивану Грубијану.

Окупљање је настављено разговором и присећањема на догађаје који су обележили њихово школовање у Војној гимназији. Разменом поклона завршено је окупљање, а присутни своје дружење настављају у неком од београдских ресторана где ће, сигурни смо, провести једно поподне препуно емоција са драгим људима.

Војна гимназија велику пажњу посвећује неговању традиција, што и приличи школи која већ више од педесет година, припремајући ученике за наставак школовања на Војној академији и позив официра Војске Србије, успешно извршава своју мисију, најчаснију и најодговорнију мисију која је поверена некој школи у Републици Србији.