Надахнутом представом ученици 39. класе захвалили су се професорки Лидији Поповић Рајачић на свему што их је научила протекле две године предавајући им предмет који отвара врата њихове будуће каријере.

Говор захвалности 39. класе преносимо у целости.

Драга наша професорка, 

Нисмо се ми овде окупили вечерас да се опростимо од Вас. Ви врло добро знате да не постоје речи којима би се Вама захвалили, као што у срцу знате да знамо више него што смо на тесту показивали. Дошли смо пре две године, ушли смо у фамозну тридесет тројку. Ноге су нам дрхтале пред најважнијим предметом у гимназији. Наспрам нас сте стајали Ви, самоуверени, чврстог погледа и челичног става према учењу математике. Двочас математике, озбиљан проблем сваког ученика наше гимназије. Јасан проблем, јака главобоља, помешани бројеви и теореме. Човек једноставно пожели да излети брзином светлости из Лидијине и „Сузанине“ учионице. Али ваш чврст став, наша беспотребна главобоља и брига изгубили су свој првобитни смисао. Одале су вас ваше очи! Очи мајке која брине о својој деци, очи пуне бриге када вас нервирамо незнањем и очи пуне енергије када неуморно решавате проблематичне задатке. Та енергија коју поседујете постала је многима мотивација, и онима са петицом, и онима са двојком. Онда нас барем грижа савести натера да отворимо свеску и вежбамо. Ја не смем ни да кажем како се осећамо. Сваки задатак урађен са вама урезан је у нашем сећању. Научили сте нас да мозак радом не трули и да треба имати циљ у животу. Сада када нам Ви не говорите о теоремама и аксиомама оне као да губе свој смисао, јер њихов смисао без Ваше енергије је другачији.

Ви сте нам мотив више

                                                                                       Увек Ваша 39. класа