Последње звоно је зазвонило, дневник је затворен. Заборављена торба чека. По њу нико неће доћи. Двориште Војне гимназије. Сви су ту. Старешине, професори, последња прозивка.

Трубачи, Ђурђевдан... ко зна које пролеће на раме слеће, а једна класа одлази, одлеће... у живот. Овај пут 36. класа напушта Војну гимназију и улицу Петра Чајковског 2. Матуранти плешу, радују се и певају. Четири године су прошле, пролетеле, некоме се вукле тромо, али сада сви су ту.

Крећу стазом коју су небројено пута прошли за ове четири године. Хајд парк, понављање лекција, прве љубави, сузе, петице, јединице... Е шта све он зна!!!

Двориште интерната Војне гимназије. Моравац, ужичко, коло се шири, руке се додирују, чврсто, чвршће. над Београдом сунце сија као да никада неће заћи, ни овај дан проћи. Али чују се звуци  "А сад адио..."