Пуни младалачког жара и полета, матуранти су са својим старешинама кренули на матурско путовање 22. септембра 2018. године.

Пошли смо пут Италије, земље ауто индустрије, туризма, моде, гастрономије, вина, кафе... Стигавши у Лидо ди Језоло, главног места за одмор Италијана и града са више хотела, освежили смо се шетњом кроз овај град.

Првог дана сачекала нас је вожња бродићем и разгледање венецијанске лагуне. Видели смо Трг Светог Марка, мост уздаха, цркву Санта Марија дела Салуте и чули многе анегдоте везане за овај некадашњи главни млетачки град и трговачки центар.

Трећег дана почетним делом француске ривијере цвећа, Азурном обалом, долазимо до Кнежевине Монако. Фантастични поглед док се крећемо до друге најмање државе Европе измамио је одушевљење многих. Видевши сјајну Принчеву палату, у којој се налазе припадници парламента Кнежевине Монако и катедралу светог Николе из 12. века, пут нас даље води до чувеног Казина. Ушавши унутра, остали смо задивљени ентеријером овог казина. Поред Казина се налази хотел Париз у којој се налазила соба за самоубице. Њу су некада посећивали коцкари који би прокоцкали сав новац и сами себи одредили смртну казну. Наредно одредиште је била Ница, град из 5. века пре наше ере. Сам назив града доделили су стари Грци, према њихивој богињи победе, Ники. Обилазак овог старог града употпунили смо шетњом кроз Ницу. Осетивши дух Азурне обале, наставили смо пут који нас води у Љорет де Мар, у којем смо одсели наредних четири дана.

Четврти дан започели смо сусретом са црквом Саграда Фамилије, "библијом у камену", у Барселони. Монументална грађевина оставила је све без даха својом источном страном која приказује период пре рођења, само рођење и живот Исуса Христа. Западна страна, на којој смо видели Јудин пољубац и чули приче о две реликвије: Логиново копље и Вероникино платно, урађена је у другачијем стилу и са знатним разликама у односу на источну страну цркве. Јужна страна, када буде довршена, приказиваће Христово васкрсење. Наставку пута су се нарочито радовао мушки део класе, јер нас је пут водио до стадиона ФК "Барселоне" -  "Камп Ноу". По повратку у сам центар, шетали смо се, правили небројан број слика и уживали у разгледању града. То вече смо се вратили у средњи век. Енергичним надметањем, коњаници-витезови су нам приближили овај период Шпаније. Одгледавши Витешке игре, а потом и представу традиционалног плеса, фламенка, приближена нам је култура ове прелепе земље.

Петог дана смо се упутили у место Тоса де Мар и тамо смо посетили једну од најбоље очуваних средњовековних тврђава Шпаније. Недуго потом долазимо у винарију, у којој смо имали прилику да дегустирамо разна вина, пробамо традиционалне сухомеснате производе и посластице, чиме смо се приближили трпези овог народа. Свој утисак о природи Шпаније употпунили смо несвакидашњом сликом разноврсних кактуса, карактеристичне за ове пределе.

Послеподне је одређено за одлазак у акваријум. Ученици су се нашли окружени међу 11 000 различитих врста морских организама у тунелу акваријума дугом 80 метара. Уживали су у окружењу у 21 различитих акваријума и открили задивљујући свет мора.

Шестог дана смо имали прилику да се окупамо у плавом мору Шпаније. Уживање у таласима и сунцу била је права авантура за нас.

После подне одлазимо у музеј Салвадора Далија у Фигересу, родном граду овог уметника. Дали је био један од највећих генија и ексцентрика 20. века. Оставио је за собом преко 1500 дела, на којима је најчешће исказивао своје страхове и жеље. Последње године свог живота провео је у јако лошем психичком стању и губио је жељу за бављењем уметношћу. Сахрањен је у сопственом музеју.

Седмог дана смо кренули у правцу Кана, градићу на француској ривијери. Кан је некад било рибарско место, а данас туристе највише привлачи филмска палата у којој се одржава  један од најпознатијих филмских фестивала.

Последњег дана крећемо према „вратима Италије“, граду Верони. Назив града потиче од племена које је некад насељавало ове просторе, Венети. У овом граду је боравио песник Данте Алигијери, чију смо статуу видели при обиласку града. Прва асоцијација на овај град  је Свети Валентин, који је рођен 14. фебруара у Верони. Друга асоцијација је први песник љубавне поезије Катул, такође рођен у овом граду, потом и река Адиђе која грли стари део града и четврта асоцијација је прича о Ромео и Јулији. Стога је Верона позната као град љубави. Пут настављамо према нашем последњем одредишту: Трсту. Предиван град на обали Јадрана сачекао нас је ветровит, али раширених руку. У њему смо посетили кућу Спиридона Гопчевића, српског писца, астронома и историчара и цркву Светог Спиридона Чудотворца, највећу српску православну цркву ван матице. Шетњом кроз град употпунили смо свој обилазак Трста.  

Ова матурска екскурзија разноврсног садржаја обогатила нас је новим искуствима и дивним успоменама.